Свака планета која држи до себе има континенте. Овај са ког се јављам зове се Преко Насипа и део је Планете Уб. На том делу Планете, налази се Спортски центар “Матић“, кључна тачка тог континенталног идентитета. А, својевремено, један једини милиметар делио је Немању Матића, нашег светског фудбалера, од одлуке да свој СЦ изгради у Лазаревцу и тако га Убљанима учини далеким читаву светлосну годину! Пре подсећања зашто се то, ипак, није десило, да прођемо по џеповима ове спортске инфраструктурне рапсодије.
Од центра Планете Уб до амбициозног паркинга СЦ-а треба три минута аутомобилом. Немања је, очигледно још пре градње, овај простор замислио као веома посећено место, онда када овде дођу неки будући играчи. То помало личи на бајковиту филмску причу Кевина Костнера у “Пољу снова“ када, пратећи свој бејзбол, гради терен слушајући повремени шапат оне племените вертикале која поручује “ако га направиш, он(и) ће доћи“ (if you build it he will come). Био је у праву.
Травнати фудбалски терен СЦ “Матић“ је једно од његова два срца. Димензија београдског “Рајка Митића“, дренажиран и заливан као свето место – резистентан је на невреме и крампоне који цртају ожиљке куд год их ноге носе. Просто је невероватно да је, само неколико година пре овог тепиха, ту била ветрометина кроз коју су зујале и драмлије из двоцевки, а докони клинци кратили вечери пекући пурењаке.
Друго срце “Матића“, оно веће, је први прописно димензиониран терен за велики фудбал са вештачком травом на овом подручју. Моја генерација је своје јесење утакмице осамдесетих играла по излоканим џомбама и никако нам не иде у главу да фудбалском спорту може да припада и нешто тако равно! Матићи дозвољавају да све екипе заинтересоване за тренинг и такмичење овај лоптачки космодром користе бесплатно, образлажући такав став на несхватљив начин свима који су изгубили главу као жртве потрошачког друштва. Кажу – нама је фудбал дао много, ред је да нешто вратимо! Нека ми не буде замерено али, знам неке које би све то опасали ланцима и катанцима. Једног од таквих сваког дана гледам у огледалу.
Службене и остале просторије без којих би сва ова игралишта изгубила на озбиљности, смештена су у “савршено техничку зграду“. Унутра је теретана опремљена за Премијер лигу, за све фудбалере који би да изгледају као онај Бразилац Хулк. Онда, мокри чвор са ђакузијима и воденим “топовима“ и “митраљезима“ који погађају право у уморно. Простране свлачионице за “децу“ и угоститељски простор за “одрасле“… Али, опет из угла моје генерације коју технолошке новине не престају да фасцинирају – сва она огромна стакла на тој “савршено техничкој згради“ су насаломива(!?) Боже, да их је било у наше време. шта га батина не бисмо добили…
Његово величанство фудбал, чак ни овде где му је извориште, гејзир, где му је “Врело“, не показује себичност и грамзивост. Иза описане зграде постоји уступљена квадратура, пратећи терени дати другим спортовима – два за тенис и по један за кошарку и рукомет… И, најзад, да завршимо причу о оном милиметру који је Немању делио од одлуке да свој СЦ угради у Лазаревац (поред нас живих). Када се одлучио за улагање у овакав пројекат, наишао је на безброј административно-политичких компликација које су стајале на столу као списак `шта све и зашто не може“. Међутим, 2012. долази до, да тако кажем, “преструктуирања“ овдашње локалне самоуправе и у причу са Немањом улази Дарко Глишић. А, Дарко Глишић, када се залаже за оно.у шта верује то чини са 120% личног капацитета (капацитета, испоставиће се касније, који је изразито постојан и у далеко мањем проценту). Тако су све “непремостиве тешкоће“ преко ноћи постале лако решиви проблеми, и – Спортски центар “Матић“ ево израста овде где је кључна тачка једног од континенталних идентитета Планете Уб. Ту где му је место. И, ако бисмо максимално поједноставили ову дивну причу која је лако могла бити и другачија, рецимо овако: нашло се Немањино `кад се може шта се хоће` и Дарково `кад се хоће шта се може`! Центаршут и реализација! Умеју то јаки играчи.
На самом крају, једно мало скретање пажње: Ако Немања и Дарко ускоро буду доводили Жозеа Муриња (ко што се прича) да “освешта“ терен који се по њему зове на другом континенту Планете Уб, молимо да Португалац обрати пажњу на ова два јака момка који су, што би рекли, `готов производ`, само предуго чаме упаковани. Поручују како су веома заинтересовани да своју фудбалску судбину вежу за судбину будућег тренера. Па, како њему, тако и њима. Живели!