“Онај ко не може да живи у заједници и коме ништа није потребно јер је сам себи довољан – или је звер или је бог“ и “Човек је по природи политичко биће“, рекао је Аристотел пре 2500 година. Према томе, ако се сложимо да је Аристотел био промишљен човек, нисмо у праву кад кажемо – политика ме не интересује. Јер, ако те политика не интересује, онда те не интересују околности од којих зависи да ли ћеш успети да преживиш и, ако ћеш успети, како ћеш живети. Ако кажеш да те политика не занима, онда тврдиш да те не занима твоја кућа, твоја породица, твоја деца. А то, не може бити истина.

         Политички оквири у којима постојимо и као творци и као конзументи друштвено-економских реалности (политика их одређује) могу бити шири и ужи с тим да ови ужи, као ближи човеку-појединцу, врло често значајније утичу на његов ум и трбух. Другим речима, од тога ко представља локалну заједницу тамо где се доносе генералне одлуке, зависи судбина те локалне заједнице, а онда и сваког њеног житеља понаособ. У ствари, важније од тога како се “зове“ политика јесте – како се “зове“ политичар, колико је, заправо, тај човек од талента и енергије. Узалуд је свака шанса ако се не да искористити. 

         Без сумње, на челу убске општине увек су били људи који су желели и настојали да омогуће просперитет овога подручја у оквиру датих могућности, оних које нуди Београд као српска престоница. Међутим, углавном је недостајала  “компонента“ личне важности, личног печата убског политичког репрезента, способност утицаја тог сасвим одређеног човека на начин размишљања, доношење одлука и распоред средстава у републичким центрима.

          С тим у вези, Дарко Глишић је две и по деценије градио свој политички профил који, ево данас, Уб на чијем је челу већ десет година, баштини на опште добро. Инфраструктурна експлозија овога места, коначно кадра да једну варош претвори у град, неодвојиво је везана за Глишићев капацитет а онда и његову видљивост на хоризонту друштвених дешавања на ком ни изблиза није привилегован по принципу “пало с неба“. Градећи своју позицију мукотрпно, корак по корак, потпуно сам кренувши из статуса аутсајдера, у овом тренутку је политичар од највишег ауторитета за ког не постоје “затворена врата“ и неоствариви циљеви. Уб је доказ.

Зато, различити политички углови гледања на овде и данас, неуниформност политичког укуса свакодневнице, ако уопште постоје када је Уб у питању, никако не би смели да замагле горе наведену истину која више од свега утиче на наше куће, породице и децу. На наше овде и данас.