300
Шта треба за 300 бројева једних новина? Исто што и за 100, и за 200. Само је трпња дужа. Зато, нема друге него да поводом овог јубилеја Гласа Тамнаве цитирам самог себе:
Треба наћи спонзоре да подрже техничку страну твог душевног пројекта – штампање, дистрибуцију и остале законе физике. А спонзори су, част изузецима, киборзи са доминантно механичком надоградњом којима је партерни новац високо изнад духовних тераса. То је, мисли шта хоћеш, важећи редослед вредности. Једини бунар у који су спремни да убаце новчић јесте Бунар жеља. Па ти сад види – вера ил` вечера! Или и једно и друго, ако умеш да ходаш по мраку. Ако си кадар стићи и утећи. И на страшном месту постојати.

Треба уредити насловну страну, да буде врло слична насловним странама најтиражнијих часописа а врло различита од њих. И свих других, наравно. Да има слику тренутка али и оквир вечности из ког је тренутак ускочио у први план. Значи, да буде и `сад` и `увек`. Да буде са осмехом на намрштеном лицу, како би привукла и оне који читају само највећа слова и оне који траже длаку у тврдо куваном јајету. Треба уредити редослед текстова по озбиљности тема, по важности главних јунака и тежини сталних и повремених сарадника. При том, теме се једнако озбиљно намећу и свака је убедљиво прва свом непопустљивом протагонисти, а сарадници су до зла бога сујетни и убеђени да би направили бриљантне новинарске каријере само да су, уместо на седмој, изашли на четвртој страници твојих новина. Мораш прстима сложити мозаик који се распада на дах.

Треба погодити укус читалаца који испод “десетке“ не признају погођеност. Да то што ти мислиш напишеш како они желе да читају. Да помириш свој југ и њихов север, да увежеш обавезност своје продаје и ноншалантност њихове куповине. Да будеш објективан, иако се објективно састоји од безброј субјективних. Ако то, објективно, уопште постоји. Треба да пазиш на правопис, не само зато што је то доказ занатске оспособљености, него и због тога што погрешно слово може да прозли реч, а погрешна интерпукција реченицу. Више је људи страдало од лоше реченог него од лоше учињеног. Прво је реч па дело, с тим да дело може бити и случајно, а реч је увек намерна.

Треба да мислиш на оне испред и да не заборављаш оне иза, јер коло среће се окреће, а треба живети. Не остављати слузав траг да те по њему траже, зато што ће после овога данас доћи сутра. Ако не дође теби, дођи ђе неком твом. Ништа се не памти дуже од записаног. Као што је свако срце на кори дрвета надживело љубав која се у њу урезала, тако ће и папир писца. И новина новинара. Треба изаћи пред људе и онда кад ти се не излази из собе. Треба издржати да то што правиш пљују и они који никада ништа нису направили. Треба веровати у оно што радиш и када твоји најближи не верују. Треба полагати испит без поправног па потпуно сам чекати резултат, као пресуду, као дијагнозу… Треба дати све од себе ризикујући све у себи. И тако 300 пута. То треба.