Предшколци и основци опет нису успели да не сањају пре 24,00. После торте и кућног ватромета заспали су још уз Новогодишњи ТВ програм, онако, зарозаних доколеница, под трепћућим светлом јелке украшене малим кинеским лампионима.

Средњошколци и студенти, како је и ред, запосели су најурнебеснија места за провод. Неки од њих, а да то не знају, управо су упознали своје будуће супруге.

Млади брачни парови, којима још пада искључиво ружичасти снег, повукли су се на прву резервну линију: на дестинације са тишом музиком или кућне веријанте са кумовима. Освајачи “сребрних свадби“, они са брачним стажом 25+, поготово мушке половине, своја новогодишња пијанства обавили су са колегама из фирме још последњег лањског радног дана. Сам дочек одседели су кући, уз мезе и кока-колу без шећера.

Спортисти сваки празник ван такмичарске сезоне искористе за све што им је, иначе, смртно забрањено. Да се не лажемо – ради се о укрштању жестоких пића и хладног пива страних и домаћих произвођача. Тзв, `бетонска галантерија`. А има и дувана: црно “Собрање“ и томпус “а ла Фидел“! Па, ком опанци “Том и Џери“.

Успешни пословни људи били су на дочеку ван Уба. Та мала мистика непознатих локација на којима ће остављати високе напојнице, просто иде уз њихова скупа одела и уз паркиране звери са погоном 4×4. Свештеници Нове године дочекују у кругу породице доказујући у пракси оно што теоретишу: налазе се тачно између развратно богате трпезе и давно положених заклетви. Пошто су пре свега људи, понекад превагне овако, а понекад онако. Шта ћеш… Уметници, а то значи глумци, сликари, писци, све тачке на којима се Нова година може прославити сматрају идеалним. У припита, проверена друштва залећу се са таквим одушевљењем као да током претходних 12 месеци то ниједном нису, па се пожелели… Пословично разбарушени и декинтирани потроше и оно мало пара за које су веровали да ће у њиховом џепу, поред тридесет првог децембра, дочекати и први јануар. Председник општине Уб, Дарко Глишић, и овога пута, у 24,00 31.12, био је у обиласку Хитне службе Дома здравља. Знам да човек није љубитељ пуних чаша и тањира, ни гласне музике, ни раскалашног друштва а ипак, ако ћемо поштено, било је за неког таквог и занимљивијих места последњих сати последњег дана последње године. Уз сво уважавање, на његовом месту, у то време, ја сигурно не бих био у Хитној помоћи. Осим, ако би ме донели.