Сада, мало и уз помоћ личног искуства, без обзира на високе цифре позитивних, има се право помислити како је ковид-19 негде на путу издисаја. Последња његова верзија, омикрон, изазива лакшу клиничку слику што је, верујемо, доказ да се пандемија унеколико “олупала“ о колективни имунитет настао на различите начине. Ево убског извештаја у последња два дана:09.01, недеља: Ковид амбуланта – 69 прегледаних први пут, 8 контролисаних, 74 тестирана, 27 позитивних. Хитна помоћ: 76 прегледа, 16 телефонских позива, 13 излазака на терен, 1 хоспитализован.10.01, понедељак: 106 првопрегледаних, 49 на контролном прегледу, 113 тестирано, 64 позитивно. Хитна служба: 31 преглед у Дому, 14 телефонских позива, 12 излазака на терен, 1 хоспитализован. Наравно, и до сада сам осећао респект према професионалним напорима медицинског особља регрутованог за фронт “ковид -19“. Али, проборавивши неко време у чекаоници претвореној у зону кашља смркнутих пацијената, схватио сам да би та иста млада посада (лекара и сестара, возача и лабораната), исто тако насмејани, љубазни и предузимљиви, без масака и устручавања, не жалећи себе, радили и у условима који нису мирнодопски. Србија ће преживети!

Е сад, једино чиме код њих нисам био истински одушевљен јесте чињеница да ми, сви одреда, могу бити деца. Сви. Изузев Раце Тадића.