Таман га заборавим, кад ето ти га! У ствари, појављује се увек да објасни како су Срби, овде сврстани по моделу светског шампиона Ђоковића, глупи као “чимпанзе“ (Теофилка дуго живела у Загребу), а мањина, овде сврстана по моделу спрчене Панчићеве оморике, седокосо-дугокосе до атрофираног дупета – паметна као “клокани“. Имајући у виду хрватског медијског басета који за јеленима може само да лаје, не и да трчи (Александар Станковић, Ђоковића назвао кретеном), а с обзиром на кварнозубог Теофила, Срби могу запевати – И ми коња за трку имамо!

За ту мушку бабу, која материјал за продају памети скупља гледајући у шољу (ону за кафу), упркос деценијској патолошкој одушевљености туђим на рачун нашег, чак и ако је светско, никада није добио по пичци онолико колико је призивао. Иако нас историја учи да озбиљни народи и државе штите своје припаднике и када нису у праву, како би Теофилкини послодавци рекли “wherever they are“, овај офуцани хермафродит “васпитава“ једног од лидера човечанства како би спрам себе требало да се понаша, придружујући се срамном глобалистичком прогону. Сугерише му то, онако, с “галерије“, одакле су се у Преторији, у време апартхејда, пљувале семенке сунцокрета на збијене главе у партеру. Ментално изврнуће Панчићеве смреке има пун замах у позиву Новаку у ком се, ни мање ни више, каже – како би тенисер требало да следи упуте аустралијске владе, пошто их и безмуди Теофило следи а између себе и Новака као једину разлику види то што Новак мало боље игра тенис (!?) Један, дакле, физички потпуно ретардиран примерак седмомилијардне групе без пардона соли памет ономе из првог реда! И то ономе који је сопственим методама сопствено здравље довео дотле да сопственим умом и телом надлеће психофизичке законе сопствене врсте. Има ли даље?

Та, мушка вештица из шарага аутобуса “Крстић и син“, позивајући се на аустралијски закон који “мора бити исти за све“, прећуткује старију истину – да сви нису исти. Ако изузеци, с правом, постоје за политичаре које је изабрао народ, онда је логично да постоје и за оног кога је изабрао Бог, а он ту божју милост сопственим радом и вером људски подржао. Ружна баба Теофила не каже да се и дрогираним “Ролингстоунсима“ који где год оду прво испоставе списак захтева са бар половином мимо закона земље домаћина – сви захтеви испуне. Овде је у питању вакцинација у тренутку када нико није сигуран у њене коначне ефекте јер то се и не може бити. Тако нешто, ваљда, сасвим је у складу са потребом да.остане у домену личног избора, што је био једини Новаков захтев. Нарочито ако се сложимо да је (ако је) тежња ка проширењу тог домена цивилизацијска тековина. Ма јок, српској Баби Курани важнији је закон једне фашисоидне државе из п.м, круто опредељен да испред свих људских слобода истакне гејтсовски установљену обавезу чија “учинковитост“ није извесна. На крају, да замеримо нешто и Нолету, кад му већ сви замерају: Треба да каже матором да престане са оним напалм говорима за ниже разреде основних школа. То што је направио таквог сина сасвим је довољно од њега.