Субота, 15.01.2022.Уб, Ковид амбуланта: 68 првопрегледана, 33 контролна прегледа, 73 тестирана, 45 позитивних. Хитна служба: 62 прегледа у Дому, 15 телефонских позива, 12 излазака на терен.

Недеља, 16.01.2022.Уб, Ковид амбуланта: 76 првих прегледа, 8 контролних, 76 тестираних, 40 позитивних. Хитна помоћ: 66 прегледа у Дому, 16 телефонских позива, 12 излазака на терен, 1 лице хоспитализовано.

Можда је “омикрон“ заиста блажи облик корона вируса, можда његово појављивање предсказује крај ове незапамћене пандемије која је, као ретко шта до сада, поделила људе до оних мрких погледа испод ока, иза којих се крије и понешто што је ружно и за помислити другоме, камо ли рећи или учинити… Homo homini lupus, опет нам је “избило на кожи“ као особени знак оне негативне људскости каква превлада ако се не слажемо, ако смо искључиви, ако бисмо само за својом памети потрчали и ако лични интерес видимо као највиши…

Међутим, има још нешто што недвосмислено доказује да овај свет, свет ког познајемо, свет који на нама почива, свет за који смо одговорни, има још нешто због чега ће преживети, још нешто поред слабости вируса ком се назире крај: ПОСТОЈЕ ТИ МЛАДИ ЉУДИ КОЈИ, СЕМ ЗНАЊЕМ И ПУКОМ ПОСВЕЋЕНОШЋУ, ЛЕЧЕ И ОСМЕХОМ, СТРПЉЕЊЕМ И МАЛИМ БЛАГОТВОРНИМ ХУМОРОМ УПАКОВАНИМ ЗА ПОНЕТИ УЗ АНТИБИОТИКЕ И АНТИПИРЕТИКЕ… Та добра деца показују да човек човеку, на срећу, није само вук.