– Моја генерација је рокерска. Ми смо се одушевљавали “Вудстоком“, Хендриксом, Џенис Џоплин, али тај начин живота увек је, некако, био везан за велике градске средине. Са модерном инфраструктуром, велеградском, са једним потпуно другачијим амбијентом од оног у ком смо ми били млади, говорим о Убу. И, заиста, Уб у то време није био град, био је варош. Фалило му је много тога даааа… Ми који смо тада овде ходали као клинци и слушали ту врсту музике, и размишљали на начин на који смо размишљали, некако смо чезнули за Београдом, бар… За тим великим квартовима, и уређеним парковима, и широким улицама, и булеварима, и свим тим инфраструктурним елементима који једно место чине урбаним. И зато смо одласке на студије у Београд доживљавали као једну врсту спаса, и увек смо веровали када одемо у Београд да је то заувек, пошто нам се чинило да ће Уб остати заувек на том неком, хммм, рустикалном нивоу, и да га никад неће прерасти. Међутим, последњих десет година, `ајде пет или шест нарочито…добро, седам, нарочито, Уб је прешао ту дистанцу од вароши до града и сада, са свим оним како изгледа, свим клинцима који желе да живе у срединама које имају тај дух и дах велеграда даје за право да верују како живећи овде не губе ништа од таквог захтева и очекивања. Још кад погледате да овим аутопутем који је поред нас стижете до Београда за пола сата, и знате да се од Петловог брда до Теразија путује дуже, онда схватите да је Уб добро место за живот и да не губите ништа што сте овде. Мени је. лично, драго што могу да кажем да сам са пуних 58 година доживео тај преображај овога места и не прихватам оцену да је то, у мом случају, “са закашњењем“. Мени је о.к, сасвим је о.к, јер ја Уб и ту његову градску, урбану природу упознајем већ 5-6 година, ноћу, кроз шетње. Могу да кажем да се тада много боље види како Уб изгледа него када га посматрате од 7 до 3, са свим оним пролазницима којима морате да кажете `добар дан`. Тако да…Уб је постао град. Ово је добро место за живот. И, ја сам срећан што сам овде.