Убске одбојкашице наставиле су са тренинзима, до краја маја. Такмичења почињу тек у августу па је штета до тад не исправљати оно што није ваљало и не унапређивати оно што је било добро. Међутим, пред нову сезону, ЖОК Уб после година великих успеха наћи ће се на новом почетку. Већи део ове шампионске екипе одлази, што у друге средине, што у спортску пензију, па ће тренеру Маријани Боричић која је постигла договор о наставку сарадње први задатак бити да формира нову екипу. Тај посао неће бити лак јер, на једној страни, убски женски одбојкашки клуб припада европској елити и има велике амбиције, а на другој – одбојкашко тржиште нема превише “слободног квалитета“. Добро је то што, ако девојке негде у Србији треба да играју одбојку, онда је то Уб. 

          На крају, мало анализе пете утакмице против Црвене Звезде у којој је изостанак повређене Љиље Ранковић био ненадокнадив губитак или, што би се рекло, “превелики мањак“ да би се сачувала титула државног првака. Неиграње капитена и најбоље играчице убске екипе представљало је озбиљан психолошки проблем остатку тима који је на све то, чини се, с погрешном емоцијом играо меч. Јер, читава психолошка тежа била је померена на чињеницу да у тако важној утакмици нисмо комплетни због чега је на томе, сама од себе, израсла нека врста “осветничке“ мотивације, уместо да се (само)играло против Звезде која је у претходна три сусрета два пута глатко побеђена. Али, после битке сви официри су паметни… 

У сваком случају, минула сезона била је успешна за ЖОК Уб а и оно што следује с правом ишчекујемо као нова победничка искуства.