Дан опште солидарности радништва, дан борбе за радничка права. Обележава се широм света. Проглашен празником рада који сећа на аферу Хејмаркет, на демонстрације радничког покрета у Чикагу, 1886. Те године, 01.05. покретнут је генерални штрајк за осмочасовни радни дан. Три дана касније, полиција је разбила јавно окупљање у знак подршке штрајку али је н.н. лице бацило бомбу након чега полиција пуца у раднике. У сукобу је погинуло седам и повређено шездесет полицајаца. На другој страни, погинуло 38 цивила а повређено сто петнаест. Сутрадан, у Милвокију, држава Висконсин, полиција опет пуца у штрајкаче, убија њих седам, укључујући једно дете које се враћало из школе, као и човека који је седео у свом дворишту.
Први мај је и формално препознат као историјски догађај на другом конгресу Интернационале 1891. С тим у вези, Међународни социјалистички конгрес у Амстердаму, године 1904, позива све организације социјалдемократске партије и синдикате свих земаља да 01.05. енергично демонстрирају за легално успостављање осмочасовног радног дана. Конгрес одредио да пролетерске организације свих земаља обавезно зауставе рад 01.05, где год је могуће а да радници не буду под бруталном полицијском репресијом. Године 1887. Орегон постаје прва држава САД која је установила Празник рада као званични државни празник. До тренутка када је постао званични празник САД, већ га је тридесет америчких држава прослављало , испрва у септембру месецу, не у мају. Потом, требале су деценије да радници, првенствено у западним демократијама, изборе већа права споразумевајући се о томе са послодавцима уз посредство државе. Након Бољшевичке револуције 1917, Први мај постаје државни празник и у СССР, а онда и у осталим једнопартијским државама којима је совјетски политички модел био узор.
Данас се Први мај, или Међународни празник рада, обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за радничка права – веће плате, бољу заштиту на раду и, уопште, развијање праведнијег радног законодавства. На простору Балкана сада се, на жалост, обележавање Празника рада више везује за гозбу и славље у пробуђеној мајској природи, него за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета. Зато је неопходно указивати на важност овога дана, његово значење и сврху.