Да је Јединство победило у Бајиној Башти, уз 1:1 Слоге и Слободе, остали бисмо у жестокој трци за победника лиге иако је 4 кола до краја. Тада би нам Слога бежала три бода уз напомену да имамо бољи међусобни скор, а Слобода дошла на Уб са само бодом предности. Овако, тачно је да до краја треба играти, али је тачно и да “чуда треба да се десе“. Можда је у Бајиној Башти све усмерено како не треба (пораз 1:0) већ у седмом минуту када је млади Радивојевић задобио нову тешку повреду колена, па је та мучна ситуација деловала на наше момке. Можда је зафалио онај шампионски атом без ког ниси најбољи када је најтеже. А можда је, једноставно, опет тако морало да буде. Ко зна… 

          У следећем колу, 14.05, нека је за утеху, имамо најбољи распоред: долази нам Сушица са зачеља табеле, док Слога гостује деветопласираном Реалу у Подунавцима а Слобода у Ариљу Будућности која је тренутно на дванаестом месту. Биће шта ће бити.

…………………………………………………………………………………………………………………………………………….

     ФК Радник сада већ има не само резултатски пад, него и кризу игре и мотивациону кризу. Додали бисмо чак и организациону кризу на свим нивоима. Богу хвала, заслужили су ову статусну безбрижност (не могу испасти) али екипа састављена од реномираних играча окружне лиге и несумњиво паметних момака – не сме себи да дозволе толико такмичарске индоленције. Пораз против симпатичне екипе из Доње Буковице избегнут је само захваљујући инспирацији голмана Луке Јечменице и пожртвованости штоперског тандема Јоцић – Миличић. Остали играчи, благо речено, нису били на висини задатка. Неки, чак, сасвим залутали у ово фудбалско суботње поподне по коме се ништа неће звати. Радник – Искра ДБ 0:0.

Следеће недеље ФК Брђанац у Ваљеву. Па – ком опанци, ком обојци.