Аутопут “Милош Велики“ приближио нам је Београд на пола сата а Аеродром “Никола Тесла“ на 35 минута. Од света си на толико, плус колико треба авионом. С друге стране, и до мора је лакше за два сата него што је било од кад знамо за себе. И од кад знамо за море.

У два хотела, “Аква парк“ и “Уб“, са укупно 50 соба (од једнокреветних до апартмана) и уз додатне смештајне капацитете, коначно можемо да примимо све госте у исто време. Хотели су у центру, јер овде је све у центру. 

Водени парк, или крунисани убски базени, најатрактивнија је и најјефтинија понуда ове врсте у Србији. Прошла година му је била прва а дневно имао на хиљаде људи са плаћеним улазницама! И, нормално, дигнутим чашама хладног Убског пива из модерних летњих барова. 

“Лондон 21“, “Пензионери“, “Парк ин“, “Асторија“, “Амнезија“, “Порто бело“, “Кристијан“, “Кеј“, неки су од кафића на рукохват од главне улице у којој постоји и све остало. Да их ставите било који велики дан у било који велики град – стопили би се са крајоликом таман колико треба. 

СРЦ “Школарац“ са двадесет спортских терена, природних или вештачких, покривених или отворених, дневних и ноћних, на услузи будућим шампионима. Дању – то је зелена оаза оивичена милиметарски обележеним асфалтом, а ноћу – осветљени космодром спреман за узлетање. Или слетање, ако вам је лакше.

Спортски центар “Матић“, убски тек у надокнади времена, пошто је оно пређашње време боловало од “спорости администрације“ па зато умал` – лазаревачки, пре свега је фудбалски. На убском ободу. Расте у место за припреме у копачкама. Базичне, тркачке, ситуационе, какве хоћете. Пре неколико година једном малом утакмицом отворила га два велика играча – домаћин Немања Матић и гост Бранислав Ивановић. Челси је морао да чека…

Стадион “Драган Џајић“, некадашњи “Градски“ унапређен у виши чин, симбол је овдашњег туристичког потенцијала. Испод шуме крошњи, ослоњен на “Хотел Аква Парк“ и под њим “водени Дизниленд“, има Немањин печат,  Џајино име, трибине “Душан Савић“ и “Раћа Петровић“ и Централну ложу “Ратко Чолић“. Објекат означен именима светске спортске историје, опремљен свим стадионским потребама, на пола сата од Београда. И, употпуњен убским “Музејом фудбала“ на СРЦ-у са изложеним реликвијама везаним за каријере наших пет репрезентативаца – Чолића, Џајића, Савића, Петровића и Матића. Тај је музеј национални фудбалски уникат и место свраћања неких будућих екскурзија са неким будућим репрезентативцима. 

Хала спортова преко пута (уствари преко реке) СРЦ “Школарац“ већ је одјекнула по Европи и свету. Да је само домаћинство ЖОК “Уб“, учеснику Лиге шампиона, и добро место националној репрезентацији у Футсалу, доста би било. Али, она је и тренинг центар спортистима са других континената, уређена, одржавана, организована, понекад и концертна, и сајамска, чак и избегличка… Али, увек у својој испегланој дамској одори на коју смо је навикли.

Фазанерија за узгој пернате дивљачи и порибљено језеро уз мотел “Окно“ са купалишним простором отвореног типа, налази се поред С.Ц. “Матић“ и представља темељ ловне туристичке замисли. Тај простор, посећен читаве године домаћим и страним ловцима и риболовцима, посебно је фреквентан у време манифестација везаних за ову врсту садржаја, као што су такмичења пре свега у риболову, традиционална изложба паса, гулашијада и слично. 

Као најуспешнији убски спортски колектив у историји,последњих година и Женски одбојкашки клуб “Уб“, шампион државе и учесник елитне европске лиге, један је од овдашњих светионика видљив и далеким пловидбама. Његово постојање, иако кратко, заувек је записано у великим књигама спорта. Да га сутра нестане, а зашто би, остао би као доказ и оријентир како треба и докле се може.

Установа културе “Културни центар Уб“, најпре својим годишњим манифестацијама “Репасаж фестом“ – новембарским такмичарским окупљањем најбољих аматерских позоришта са простора бивше СФРЈ, “Летњим вечерима“ – јулском десетодневном понудом на отвореној сцени између Дома културе и Градског трга, “Златним даном“ – јунским колажним једнодневним учинком када је двадесетак различитих програма у истовременом приказу, “Малим бир фестом“ – летњом смотром индусријског и занатског пива праћеном концертима популарних рок бендова, представља културни замајац из оквира убске туристичке понуде. Ту су и редовни наступи великих имена из различитих музичких жанрова које прате хиљаде посетилаца из читаве Србије. Установа културе има чврсту сарадњу са Градском библиотеком “Божидар Кнежевић“ која је ове, 2022, прославила 150 година постојања, као и са убским Позориштем “Раша Плаовић“ основаним 1873.

Последње три године Уб је и тражена филмска и телевизијска дестинација. Поред наставка култних “Камионџија“, овде је сниман и “Бранилац“ – о најзначајнијим адвокатским ангажовањима поводом кривичних поступака који су обележили југословенско и српско правосуђе, потом такође ТВ серија “Олуја“, онда делови играног филма “Траг дивљачи“, као и један фестивалски филм редитеља Раше Буквића. У овом тренутку, и у наредних неколико година, подручје наше општине планира се као простор за рад на још неколико играних филмова и телевизијских серија. 

Најзад, а пре свега, Уб још од друге половине 14. века, у селу Докмир, има манастирску цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице која је непокретно културно добро непроцењивог значаја и весник овдашњег верског туризма. Сем ње, поменућемо још само ову “варошку“, посвећену Светом Вазнесењу Господњем, која је освећена 2011. као четврта црква на истом месту.

Ето, овде смо такви какви смо. Целом свету на онолико колико треба авионом, плус 35 минута.