– Михајло Маџаревић –

Српски официр, ратник из Балканских и Првог светског рата, родом из Мургаша. Носилац три Карађорђеве звезде, Сребрне и Златне медаље за храброст, Ордена белог орла са мачевима, Албанске споменице, Ордена Легије части и енглеског Ратног крста.

У Први балкански рат ушао као свршени деветнаестогодишњи питомац и поднаредник српске војске а из Другог балканског изашао у чину потпоручника. Први светски рат затиче га на служби у Скопљу одакле бива пребачен у околину Лознице када, у току битке на Гучеву, бива рањен. Са српском војском прелази преко Албаније до Крфа, да би након опоравка учествовао у борбама на Солунском фронту и био ванредно унапређен у чин капетана.

Најблиставији моменат војничке каријере Михајла Маџаревића догодио се током битке на Кајмакчалану: Руководио је акцијом којом је уништио митраљеско гнездо и омогућио освајање највишег врха, Кучковог камена (2525 н.м.). Акцију пратили будући краљ Александар, војвода Живојин Мишић и француски генерал Морис Сарај. Поред ордења које је добио за бриљантно извршен ратни задатак, Михајла Маџаревића Војвода Мишић ванредно унапређује у звање мајора српске војске. Тако, са само 24 године, постаје најмлађи у том чину и једини ког су ванредно унапредили Краљ Петар, Регент Александар и војвода Живојин Мишић. Демобилисан је 1920, а 1933. објављује књигу “Кроз сјај и сенке рата“.

Почетком Другог светског рата не прихвата да приступи формацијама Недићеве Србије. Након хапшења борави у логору Бањица а потом га одводе у немачко заробљеништво.

По завршетку рата одбио да се врати у Титову Југославију, одлази у Америку где проводи остатак живота.

Михаило Маџаревић, рођен у Мургашу 1894, умро у Либертивилу 1965. где је и сахрањен у манастиру Свети Сава.