Шесто коло Прве лиге Србије на Убу: Јединство – Нови Сад 1:1. Гол који је постигао Аврић у надокнади времена, не само да је био изједначујући, дакле спасоносни, него и први на Убу после 270 минута у прволигашкој конкуренцији. Био је и резултатски и психолошки важан пошто би, да је изостао, Јединство после шестог кола било на 14. уместо на 9. месту.

Утакмица против Новосађана показала је, чини се дефинитивно, да она стартна победа у Лозници ни изблиза није прецизна слика домета Јединства у овој конкуренцији. Нити је тренутни пласман неке екипе (након само шест кола) приказ њеног свеукупног потенцијала у рангу где су сви по квалитету “ту негде“ и да је то “ту негде“ битно изнад и највиших српсколигашких такмичарских захтева. С тим у вези, Нови сад се представио као изузетно озбиљан противник, способан да на Убу диктира ритам утакмице.

 Јединство у првих десет минута изгледа пристојно, ме ђутим, након тога, гости узимају иницијативу коју крунишу вођством у 29. минуту. На полувремену тренер Убљана Обрадовић прави троструку измену при чему највише добија уласком Ганца Квакуа који се као нападач веома добро кретао и већ у 47. минуту умало погодио мрежу Новог Сада након изванредног ударца главом. Средином другог полувремена гости два пута погађају оквир гола црвено-белих, да би узвратио Аврић нападом који умало није уродио плодом. Најзад, када је изгледало да је пораз неминован, у такозваних 90+, Виктор Живојиновић изводи корнер који спретни Аврић претвара у коначних 1:1. 

Сада Јединство иде на два гостовања, у понедељак Трајалу и у суботу Вршцу. Више него ишта ваљао би нам један брејк, што би рекли тенисери. Брејк, то је оно када противник сервира а ти освојиш поен. То је оно када је и стадо и ливада на нечијој страни а ти испослујеш кајмак и однесеш кући. То је оно када је најтеже а ти покажеш победнички карактер. То је то. То нам треба.