28. Октобра у селу Радуша одржана је трибина о животу и делу Светомира Николајевића (1844-1922), једне од најзначајнијих личности Србије у другој половини 19. века. Био је студент најпрестижнијих европоских универзитета, најслушанији предавач београдске Велике школе, један од оснивача Краљевске академије, Радикалне странке, Масонске ложе “Побратим“, основао хуманитарно друштво “Свети Сава“ које и данас ради, био председник српске Владе, министар унутрашњих дела, градоначелник Београда, говорио је седам језика, био први Србин који је писао о Шекспиру, први Србин номинован за Нобелову награду, 1915. одбио понуду немачког цара да буде први административац поробљене Србије… А ипак, све ове деценије тек је на маргинама српског историјског записа.

На трибини су говорили проф, др Снежана Николајевић, Светомирова праунука, др Љубодраг Ристић, историчар и председник друштва “Свети Сава“, др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије, адвокат Драган Савић и, као модератор трибине, Радован Пулетић.