Последњих година Уб постаје једно од најпожељнијих домицилних опредељења за све који заснивају породицу и планирају је у овом делу Србије. Два су основна разлога за то: прво – близина Аутопута “Милош Велики“ и друго – могућност убске локалне самоуправе да сопоственим буџетом финансира општинску инфраструктуру и то онако како гравитира логичним правцима развоја. Такође, први човек града има личну позицију која му скраћује пут до онога што је материјална подршка највише политичке инстанце, истовремено када је протагониста поједностављења поступака за реализацију идеја инвеститора чији су захтеви убској администрацији све бројнији гледано, чак, и на дневном нивоу. Тако, Аутопут повезује Уб са Београдом за 30 минута а са Аеродромом “Никола Тесла“ за 35, што је повољнији положај од оног ког имају поједина београдска приградска насеља а стамбени простор на територији наше општине постао је веома атрактивна роба која се продаје унапред.

Овакве околности на тржишту станова дуж територије општине диктиране су, недвосмислено, и стандардом купаца, њиховим економским и социјалним статусима какви, поред осталог, укључују и понуђене кредитне могућности везане за радне односе. Свеукупна инфраструктурна понуда последње деценије подигла је квалитет живота а реална предвиђања у погледу развоја општине говоре да ће такав тренд бити настављен. Јер, нема развоја без људи, једнако као што ће одређено место за живот бити изабрано само ако је за живот погодно. Управо ти међусобно условљени процеси јесу механизам који је овде, на Убу, покренут у добром смеру. 

У времену иза нас огроман посао сређивања локалне путне мреже обављао се на три нивоа. Пре свега, данас не постоји ни једна сеоска месна заједница а да кроз њу није прошао асфалт, чак и у оним деловима општине који су изгледали као потези у које није неопходно улагати. Почетком сваке године представници месних заједница састајали би се са председником општине и дефинисали своје најважније интересе чије је остваривање лакше ако се обезбеде квалитетни путни правци. Наравно, понекад је у тим предлозима било и преамбициозних планова али се, све у свему, стизало до решења каква, на једној страни задовољавају превасходне захтеве мештана, а на другој страни представљају реалне могућности локалне самоуправе у оквиру ове врсте послова. Даље, асфалтирање у урбаном делу Уба, осим што поједностављује проходност на  појединим тачкама, истовремено значи и функционално повезивање градских целина које су, иако једна до друге, деценијама представљале различите, неспојиве “светове“. Тако, нпр, асфалтирање Сандића имања “изводи“ овај крај на “МОЛ“ бензинску пумпу и спаја га са продужетком главне улице који води ка кружном току према Београду, правцем преко Обреновца. Процена је да ће за две године, узимајући у обзир додатна планирана улагања, Сандића имање добити извесну просторну аутохтоност и постати “градић у градићу“, ако то тако може да се каже. Истовремено, са друге стране, новим мостом преко Убаче Сандића имање биће повезано са насељем Талови па тако добити још један комуникацијски правац са осталим деловима Уба. Коначно, условно речено, трећи ниво обезбеђења путне мреже односи се на асфалтни спој убског градског оквира са аутопутем “ Милош Велики“. Само у тај део уложено је око 2 000 000 евра и одмах постигнут циљ да свако ко отуда улази у Уб има информацију да улази у сређен градски простор. 

Када се говори о земљишту од кафане “Липњак“ до уласка на Аутопут “Милош Велики“, очигледно је да је упркос веома високој цени тај простор изузетно интересантан за инвеститоре. Оно што би 2023. требало да доминантно обележи ово место као атрактивну, пре свега пословну локацију, свакако је започињање изградње тржног центра на позицији преко пута тамошње бензинске пумпе. Ради се о заузимању 2 хектара земљишта и отварању 200 нових радних места. Свакако, врло је мало још увек слободног земљишта на том делу и, по свему на основу чега се може предвиђати, у наредне три године читав побочни простор уз излазни путни правац ка “Милошу Великом“ биће потпуно урбанизован. Убљани, у сваком случају, ускоро неће морати у шопинг центре у Београд – имаће један на пар стотина метара од куће. 

Свима који размишљају о Убу као месту у ком желе да наставе живот, или да га отпочну, може бити недовољно јасно које су то физичке перспективе простирања града који постаје све насељенији.  Уб ће морати да се проширује на околне приградске појасе пошто је све теже пронаћи локацију за стамбену градњу у “кругу двојке“. Тако нпр, улица Мургашка, она од врха Ђуниса према Обилазници – представља простор на ком се увелико гради, као што је то и потез од стоваришта “Вучијак“ према кафани “Липњак“. Наравно да се размишља о ширењу Уба ком је, измеђуосталог, једна од консеквенци спајање Обилазнице и Радничке улице.

Основни предуслов за формирање породице јесте постојање перспективе за рађање, одгајање и васпитавање деце. На Убу се ти предуслови обезбеђују кроз изградњу и обнову школа, дечијих и спортских игралишта и свега осталог што представља дугорочну повољност у том смислу. Као последица поплаве 2014, сасвим очекивано, постоји својеврсна осека школске деце 2022. и 2023, јер се у време кризе теже него обично одлучивало за брак. Али, већ 2024. и 2025. школе ће бити пуне ђака па је сада тренутак да се технички услови за школовање деце квалитативно подигну. Радећи тај посао још једном је потврђено и то да тамо где обезбедиш повољне околности за одрастање деце – ту их и буде. Некада готово празне школе у Калиновцу и Слатини, после адаптација, сада имају много више малишана који у њима стичу основно образовање. Прошле године је обновљена Музичка школа на Убу и основна у Црвеној Јабуци а следећа у плану за адаптацију јесте она у Брезовици. 

Озбиљна припрема убске општине да постане подручје гушће насељености оличена је у још два капитална захвата: на једној страни водоснабдевање ће бити комплетирано са (за сада) још два бунара за интензивирање испоруке воде по секунд-метру будући да се број прикључака дневно повећава, а са друге стране формирана је 110 киловолтна централа у близини овдашњег Ватрогасног дома којом Уб коначно, после низа деценија, стиче енергетску стабилност и независност. Тиме је, што се снабдевања струјом тиче, убска општина коначно ослобођена зависности од 110 киловолтне централе у Јабучју и оне, тако познате ситуације, да због неповољних метеоролошких услова на сасвим другом подручју Уб остане без напајања електричном енергијом. 

На 30 минута од Београда, односно 35 од аеродрома, Уб се инфраструктурно организује и просторно шири да прими нове људе.