П р и ч а з а л а к у н о ћ
Шведски научници проучавали статику човеколиког робота. Оног робота са рукама и ногама, са главом и трупом, оног што стоји или хода, како га навијеш. Они научници што терају косу на страну и носе демоде цвике, који станују у белим мантилима и имају икс ноге. И, у сврху научног истраживања ангажовали навијаче Малмеа да робота гурају раменом у метална ребра. Међутим, како год га гурну он никако да падне: затетура се, оде пар метара у страну, али остане на штакастим ногама и заузме став мирно, спреман за следећу проверу. Гледали то шведски научници, гледали, па се запитали још нешто, што му дошло као претходно питање: Да ли је хумано грубо гурати робота? Другим речима, колико је човечно чинити машини оно што није човечно чинити човеку?
Ето докле су стигли Швеђани са својом хладноћом и стандардом… А све је почело још када је онај њихов Викинг сопственој жени опростио “шаренило“ (попутнашег Бановић Страхиње) уместо да је, ко што је ред, пробурази мачем од 35 кг. После тога, Викинзи су масовно почели да се претварају у данашње Швеђане па, поред екстремне толерантности према екстремном феминизму, сада жале и веш машину ако је, кад закочиусред прања, шутнеш ногом у дупе. У сваком случају, расправа о грубом опхођењу према човеколиком роботу, ког су у собним условима покушавали да саплету, иницирала је одржавање многих научних форума на ту тему а и штампа се, описујући суровост експеримента, питала “куд иде овај свет“ (?!)
Свашта… Ја, ево више од четврт века, са прозора четвртог спрата гледам паркинг испред блока зграда где станујем. И шта видим? Видим стотинак аутомобила који и ноће и данују, и летују и зимују, по свим временским условима, укључујући и ону поплаву `14. када им се нису видели волани. У жарко доба ту је температура преко 40С, довољно да се на хауби испраже јаја на око, као на Ромеловим тенковима у Африци 1941. Док зими, ноћу, Тамнава падне и на -25, када половни Опели и Пежои ћуте смрзнути и закључани као мртви војници неког утихнулог источног фронта. Па се, помало, питам – шта је теже: кад те научно-истраживачки цимну да паднеш на меки итисон сред камерне атмосфере, или када те годинама држе у трпљењу температурног распона од 70 степени? И још те грде кад ујутро кашљеш!
Па сам мислио, ако се већ по светским медијима толико писало о страдању шведског робота, нека се бар овде помене и јуначко трпљење српских аутомобила.З`инат!
