На четири кључне инфраструктурне тачке стоји убски спортски замах. Од ваљевске према београдској страни Уба то изгледа овако:

А к в а П а р к , летња купалишна зона, толико обзнањена по Србији да Убљани који “заноће“ викендом, већ после 11:00, не стижу за лежаљке од “странаца“ са BG регистрацијама. Експлозија воденог простора одјекнула на базену рођеном 1978, добила је облик оивичен разнобојним тобоганима отвореног и полуотвореног типа низ које родитељи и деца постају вршњаци, једнако усхићени летом. Парк спада у најопремљеније у својој категорији, чему треба додати квалитет израде и безбедност употребе објеката за забаву посетилаца, пословично максималну исправност воде и стручно оспособљен спасилачки кадар. Сем за посетиоце са плаћеним дневним или сезонским картама, убски Аква Парк је у одређеним терминима и школа за непливаче, и рехабилитациони простор реконвалесцената, и место за тренинге опоравка многобројних убских спортиста или екипа које се ту затекну на припремама. Поменуте услуге нуде се по најнижим ценама читаве летње националне понуде овога типа.

Убска Х а л а с п о р т о в а је место где први пут у историји ововарошког спорта једна екипа игра интернационалне такмичарске утакмице. Женски одбојкашки клуб Уб је као првак државе наступао у Лиги шампиона и успевао да победи противнике, не само на свом терену, него и на паркетима европских престоница. Иза њих је, по значају, рукометна екипа Уба која је, као и фудбалска, члан Прве лиге Србије и никада као овог тренутка није била ближе могућности да оствари пласман у елитни ранг националног такмичења. Ова два спортска колектива су добром организацијом и амбициозним клупским политикама, мада прелазећи различите путеве, остварили постојеће такмичарске статусе. Женска одбојка много млађа као убски спорт, захвалност за успон дугује Дарку Глишићу који је, најпре, од некада две “сучељене“ екипе направио једну, касније нараслу до Лиге европских шампиона. С друге стране, рукомет, као спорт одмах иза фудбала, имао је знатно дужу развојну линију па тиме и више људи чија се имена за успех везују: Мића и Мирко Веселиновић, Милош Селаковић, Бранко Филиповић, Немања и Небојша Јовановић, Саша Миличић, Мишел Капларевић, Радивој Малетић, Саша Спасић, Александар Јовановић Џајић… Уз одбојку и рукомет иде кик-бокс као све популарнији борилачки спортски ангажман, кошарка у којој се посебно истиче рад Владимира Урошевића и његовог КК Младост 014 а има много времена и места и за рекреативце окупљене узанимљивим активима осмишљеним да чувају здравље и унапреде кондицију полазника. Спортска хала на Убу орворена је, практично, током целе године будући да је опремљена и модерним расхладним системом.

С т а д и о н “ Д р а г а н Џ а ј и ћ “ је и ово име и ново лице добио од Немање Матића, некадашњег првотимца лондонског Челсија и Манчестер Јунајтеда, данас везног играча италијанске Роме који је од 2016. преузео бригу о клубу . У сарадњи са локалном самоуправом а ослањајући се на богато искуство, Немања је и суштински и визуелно оплеменио простор некадашњег Градског стадиона. Данас је то спортски објекат какве виђамо у ТВ преносима утакмица из најразвијенијих земаља а након постављања расвете убски стадион ће испунити услове за одигравање међународних такмичарских сусрета и наступе националних селекција. Наравно, ФК Јединство, који на Стадиону “Драган Џајић“ игра своје првенствене утакмице, сада је члан Прве лиге Србије. Иначе, клуб има одлично организовану школу фудбала којом руководи Немањин отац, Драган Матић, својевремено незаменљиви стартер Јединства из најславнијих дана, као и шабачке Мачве у време њеног друголигашког статуса у бившој СФРЈ. Из те школе, као најбољи ђаци, изашли су Немања и Урош Матић, Раћа Петровић, Милош Обрадовић, Саша Илић, Војимир Синђић, Миња Кузељевић, Срба Милошевић и други.

С п о р т с к о р е к р е а т и в н и ц е н т а р “Ш К О Л А Р А Ц “ са својих двадесетак терена спортски је комплекс преко пута Хале спортова и на само двеста метара од центра града. Његова позиција представља реткост у логици, боље речено – нужности урбанистичког распореда па је, самим тим, драгоценија. СРЦ је намењен колико активним спортистима толико и рекреативцима, с тим да овакав какав је, комбинован природном и вештачком травом, са отвореним и затвореним теренима, са гумираном подлогом тамо где спорт захтева чвршћи ослонац, осветљен и милиметарски обележен – личи на космодром. Ако је Уб и до сада, без оваквог спортског објекта само у фудбалу дао пет државних репрезентативаца (Ратко Чолић, Драган Џајић, Душан Савић, Немања Матић и Радосав Раћа Петровић), има разлога за оптимизам да ће се овој петорици ускоро придружити још неки Убљанин. У плановима о развоју убског сваковрсног туризма, његов спортски део, ослоњен на СРЦ “Школарац“, највише на Музеј фудбала који се на “Школарцу“ налази, сигурно представља најперспективнију грану. Јер, Музеј фудбала у својој сталној поставци, сем докумената везаних за локални спорт, има и документе и предмете који сведоче о томе како су “неки овдашњи момци“ исписивали и историју европског и светског фудбала. А, тако нечег, нема на сваком кораку.