Фудбалер Немања Матић, потекао је из Јединства са Уба, играо за млађе селекције Црвене Звезде и Партизана, онда опет за Јединство, па Колубару, пре него је прешао у словачке Кошице. Из Кошица одлази у лондонски Челси за 1,5 милиона фунти. Одатле на позајмицу у Холандију, у Витесе. У склопу преласка Давида Луиза у Челси, из Витесеа се сели у Бенфику где, у сезони 2012/13 постаје играч сезоне португалског првенства. Следеће, 2014, враћа се у Лондон, сада за 21 милион фунти. Наступајући за Челси бива сврстан у тим године Премијер лиге у сезони 2014/15. Са “плавцима“ под вођством Жозеа Муриња два пута освоја шампионат Енглеске. Из Челсија прелази у Манчестер Јунајтед где га, такође, позива Мурињо и тамо игра финале ФА купа и финале Лиге Европе. Прошле године постаје члан италијанске Рому опет пратећи Мурињов тренерски пут. Тамо је и данас. За репрезентацију Србије до 21 године одиграо 11 утакмица, за сениорску селекцију 48 постигавши при том два гола. Као репрезентативац Србија наступао на СП 2018. године. Од 2016. и ФК Јединство Уб, под његовом контролом, остварује свакврсни напредак. Недалеко од убске Фазанерије направио је сопствени спортски центар који фудбалским екипама, пре свега оним са територије општине Уб, уступа на бесплатно коришћење.

Драган Џајић, један од најбољих српских фудбалера свих времена, потекао је из Јединства са Уба. Као петнаестогодишњак прелази у Црвену Звезду за чију сениорску екипу дебитује са 16 година на првенственој утакмици Прве савезне лиге. У црвено-белом дресу бива четири пута првак Југославије и исто толико пута освајач националног купа. Као фудбалер, давне 1969, бива проглашен за најбољег спортисту Југославије. 1974-те учесник је Светског првенства у Немачкој а као интернационалац наступа за француску Бастију 1975. и 1976. Након тога враћа се у Београд и у Звезди окончава каријеру. Поред Рајка Митића и Драгослава Шекуларца, као и Владимира Петровића и Драгана Стојковића, проглашен је трећом Звездином звездом, што је ретка почаст у великој групи асова који су годинама играли за наш најтрофејнији клуб. Као технички директор Црвене Звезде творац је чувене генерације освајача Купа европских шампиона у Барију, касније и Тојота купа у Токију којим је стекла наслов незваничног клупског првака света. Био је и дугогодишњи председник црвено-белих. За репрезентацију оне Југославије која је бројала 22 000 000 становника наступао је 85 пута и био њен капитен. Имајући висок статус у београдском фудбалском великану, и као играч и као функционер, од вишедеценијске је помоћи убском фудбалу. Пре свега кроз обезбеђење најквалитетније опреме за тренинг и такмичење, преко добрих контаката од којих је Јединство имало велике користи, до помоћи у кадровском погледу, како тренерском тако и играчком. Посебно почетком двехиљадитих када Јединство постаје друголигаш. 

Од јуна 2017. убски стадион носи име “Драган Џајић“ на предлог Немање Матића.

Убљанима је јасна веза између ова два наша светски значајна фудбалска човека. Познају њихов однос, познају породице којима припадају. Овде се од њих могло и научити много тога виђеног па донетог са других поднебља на којима су боравили као злата вредно искуство – како бити мудар и како бити добронамеран коико год се то може, без обзира на околности. Ко Немању и Џају не доживљава тако, тај није родом Убљанин. Или, ако јесте родом, није срцем.