Да Уб сниме уз помоћ високог дрона “хватајући“ и околину, видело би се, како год окренеш – да му припада оно средње, победничко место! Говорећи угрубо, западно-источно до Уба су Шабац и Лазаревац, а северо-јужно Обреновац и Ваљево па им је, свој “четворици“, с висина гледано, остало једино да се договоре коме припадају друга и трећа места. Дежурни објашњавачи актуелних феномена одмах ће посегнути за фудбалским спортом који Уб, бројем државних репрезентативаца по глави становника (Чолић, Џајић, Савић, Матић и Петровић), сврстава у микро територијалну “изнимку“. Или ће рећи да нам је највиши пласман укорењен само у овдашњој политичкој домишљатости појединца (Дарко Глишић) па нам то, прагматично, отвара и она врата чија је квака другима превисока. Тачно је и једно и друго! Али, у првопласираности Уба упркос већим општинским атарима, постоји и нешто треће: оно што се зове специфична густина колективног духа! То јесте национално обележје али је оно овде, бар када је култура у питању, изузетно артикулисано.

          Неко од убских хроничара савршено је описао тренутак када је као дете, са родитељима, што би се рекло – крајње свечано, одлазио у убско позориште. Поменуо је пар капи“руже“ на реверу мајчиног блејзера, очеву бриљантин фризуру и своје кратке панталоне са манжетнама – пре представе, а онда пет ћевапа и сок од малине – после. Век и по овдашње генерације одрастале су, измеђуосталог, на театарским приказима слика живота и тај се век и по навршава ове године. Позориште “Раша Плаовић“, имењак и презимењак једног од највећих српских глумаца, позоришног редитеља, писца, теоретичара и педагога родом одавде, данас је један од четири стуба инфраструктуре убског културног послеништва. Септембар месец биће посвећен ововарошком позоришном трајању, његовом нарастању, његовом јубилеју и преданом раду на окупљању свих који, без обзира с које стране кулиса, ту проналазе духовно уточиште. Ослоњено на Установу културе “Културни центар Уб“, убско позориште последњих година интензивира активности и постаје једно од гледанијих у оквиру српског аматеризма те врсте. 

          Када је реч о Установи културе ова кућа је, свакако, носилац укупног програмског дешавања из ове области. Уз сваконедељне садржаје какви се нуде публици – трибине на вечне или актуелне теме, промоције књига, ликовне изложбе, биоскопске представе, Установа сваку своју радну годину обележи традиционалним манифестацијама које почињу с пролећа а завршавају се у јесен. То су фестивал дечјих позоришта, фестивал руског документарног и играног филма, литерарни и фото конкурси… Ту је “Златни дан“ који у јуну, на Градском тргу и дуж главне улице, Убљанима и гостима са стране, поклони истовремено извођење тридесетак разнородних програма намењених свој деци, од 7 до 77 година. Ту је Мали пивски фест, збир модерне музике на бини испред Дома културе и десетак штандова са занатским пивима малих српских произвођача на челу, наравно, са Убским пивом као овдашњим брендом. Онда – Летње вечери, вишедневни програм забавног карактера и, коначно, Репасаж фест – такмичарско окупљање најквалитетнијих аматерских позоришта са подручја бивше СФРЈ увек, негде, у првој половини новембра месеца.

          Прошле године, дакле 365 дана пре убског театарског јубилеја, био је убски читалачки јубилеј. Градска библиотека “Божидар Кнежевић“, названа по убском филозофу, историчару и књижевнику чије “Мисли“, мада сажето литерарно дело, значајно обележавају српску књижевност, прославила је 150 година постојања. Негде крајем ове, 2023, град добија и нову зграду која ће стајати мало изван главне улице а ипак у центру вароши, тамо где је данас Управа прихода. Тај ће простор не само понудити веће могућности читаоцима, него ће постати погодна квадратура и за друге културно-уметничке садржаје.

          Најзад, уз Установу културе, Позориште “Раша Плаовић“ и Градску библиотеку “Божидар Кнежевић“, четврти темељни део горепоменуте густине овдашњег колективног духа свакако је Музичка школа “Петар Стојановић“. Кроз ову школу прошло је много ђака од којих су неки сада врло цењени музички професионалци и много професора, поједини и са статусом легендарних. Својим квалитетним програмима али, по потреби, и учешћем у програмима осталих из ове “велике четворке“ убског културног миљеа, “Петар Стојановић“ доказује своју институционалну вредност. Пре неколико месеци зграда Музичке школе потпуно је рестаурирана, просторно проширена и функционално унапређена (заслужили су!).

Према томе, усликан из оног дрона, Уб није видљивији од осталих само по уобичајеним препознатљивостима које описују његови спортски великани, агилни предузетници, или политички лидер и родом и срцем везан за Уб… Наш град је елегантни господин у најбољим годинама и због одела које кроји по сопственој мери увек од истог материјала: од светла позорнице, од мрака биоскопске сале, од мириса страница књига које је неко обележио, од боја, облика и звукова, од речи, мисли и свега осталог што му тако добро стоји.